Gestalt principi

„Geštalt“ je nemačka reč a prevodi se kao oblik ili forma, označavajući jedinstvenu celinu koja ima karakteristike koje su drugačije od njenih sastavnih delova i koja se ne može svesti na jednostavan broj elemenata ili delova od kojih je sastavljena.

Karakteristike celine nije moguće objasniti karakteristikama pojedinih elemenata ili njihovim jednostavnim zbrajanjem.


Teorijski pravac u psihologiji (Geštalt psihologija), nastao je početkom dvadesetog veka, kao odgovor na dominantne istraživačke procese Vilhelma Vundta (Wilhelm Maximilian Wundt). Vundt je smatrao da oblast psihologije treba biti zainteresovana za trenutne procese, odnosno mentalne promene i funkcionalne veze između percepcije,  spoznaje, emocija i volje/ motivacije. Ti procesi se mogu odrediti samo kao aktuelnosti „neposredna realnost dogаđaja u psihološkom iskustvu”,  i da se ti aktivno organizacioni procesi više ne mogu objasniti metafizičkim pristupom besmrtne duše ili apstraktnim transcedentalnim principima.

Kao odgovor na Vundtovo raščlanjivanje mentalnih procesa i iskustava u istraživanjima ljudskog doživljaja i ponašanja nastala je geštalt psihologija, koja vodi poreklo iz perceptivnih teorija Ernsta Maha (Ernsta Macha) i Kristijana fon Ehrenfelsa (Christiana von Ehrenfelsa). Oni su se bavili istraživanjima prostornih i slušnih formi i oblika (kvadrat, krug, jednostavna melodija). U svojim istraživanjima zaključili su da ti oblici, forme imaju kvalitete koje su različite od njihovih sastavnih elemenata. Termin „geštalt“ u psihologiju je uveo upravo fon Ehrenfels u svom radu “O kvalitetu forme” u kojem je predstavio termin geštalt kako bi označio doživljaj forme odnosno melodije koji, iako zasnovan na senzornim nadražajima ne može biti tumačen kao sastavni deo tih nadražaja.


Na osnovu prethodno pomenutih istraživanja i mislioca nastala je geštalt psihologija za čije se tvorce i osnivače smatraju Maks Varthajmer (Max Wertheimer), Kurt Kofka (Kurt Koffka) i Volfgang Kohler (Wolfgang Kohler). Posmatranjem treperenja svetla na železničkoj stanici Vajhajmer je uočio stvaranje iluzije pokreta, što je kod njega izazvalo veliko interesovanje za percepciju kao takvu. Sa svojim saradnicima Kofkom i Kohlerom je ovaj eksperiment sproveo u laboratorijskim uslovima a rezultate objavio u knjizi “Eksperimentalno istraživanje percepcije pokreta“, koja se smatra početkom ovog teorijskog pravca. U knjizi su objavljeni rezultati istraživanja na temu prividnog kretanja. Primećeno je da brzo ponavljanje svetlosnih efekata koji miruju, za posledicu imaju stvaranje iluzije pokreta. Percepcija pokreta koji miruju poznata je kao fi-fenomen (optička iluzija). Ukoliko se svetlosni nadražaji ponavljaju određenim prostornim i vremenskim sledom dobiće se utisak prividnog kretanja, jer nadražaji prelaze prag kada mogu biti percipirani odvojeno.

Na osnovu ovih istraživanja nametnulo se pitanje šta ustvari vidimo, ako ne vidimo ono što zaista postoji?  Varthajmer je zaključio da, kada gledamo, mi ne vidimo svaki element zasebno, već vidimo celinu a ona ne sadrži samo elemente već i odnose među njima.

Pretpostavka da celina ima drugačije kvalitete od njenih sastavnih delova, i da predstavlja mnogo više od samog zbira elemenata od kojih se sastoji, je temeljna ideja geštalt psihologije. Objekti koji imaju značenje, kao što su drvo, knjiga, pas vide se kao takvi, ne doživljavaju se odvojeno kao tačke, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni.

Geštalt psihologija tumači čoveka kao celinu i bavi se proučavanjem trenutnog i neposrednog iskustva u sadašnjem trenutku. Neposredno ljudsko iskustvo je organizovana celina, a ne jednostavni skup sastavljenih elemenata.

U početku je primarno područje interesa geštalt psihologije bila percepcija ali se interes ubrzo proširio i na druga područja kao što su pamćenje, učenje, mišljenje i rešavanje problema.


Percepcija

Percepcija ili opažanje je jedna od osnovnih funkcija koja predstavlja složen i aktivan proces traženja, organizovanja, tumačenja i obrade raznovrsnih draži koje deluju na čula i nervni sistem, na osnovu kojih bi se prepoznalo značenje predmeta, pojava i događaja u okolini.  Tokom posmatranja vizuelnih elemenata postoje određene pravilnosti na osnovu kojih se pojedini elementi organizuju u celinu, odnosno način na koji se opažaju.

“Vizuelno opažanje nije pasivno beleženje materijala draži već aktivna delatnost uma. Ćulo vida dejstvuje selektivno. Opažanje oblika sastoji se u primeni formalnih kategorija, koje mogu da se nazovu vizuelnim pojmovima zbog svoje jednostavnosti i opštosti. Opažanje uključuje i rešavanje problema.“ – Rudolf Arnhajm


Principi perceptivne organizacije:

 1. Princip blizine – grupisanje

Princip blizine koristi blizak raspored elemenata da bi se stvorila grupna asocijacija između tih objekata. Ako su određeni elementi slični, oni će se verovatno smatrati jedinstvenom celinom, iako su to zasebni elementi.

Princip blizine

Princip blizine

 

2. Princip sličnosti

Kada su objekti po izgledu slični jedan drugom, oko će često percipirati pojedinačne elemente kao deo određene šeme ili grupe. Ovaj efekat se može koristiti za kreiranje jedinstvene ilustracije, slike ili poruke iz serije odvojenih elemenata. Načelo sličnosti može se predstaviti kroz oblik, boju, senke ili druge grafičke elemente.

Princip sličnosti

Princip sličnosti

 

3. Princip zatvaranja

Princip  zatvaranja navodi da pojedinci percipiraju predmete kao što su oblici, slova, slike i slično, kao celinu i kada nisu potpuni. Kada delovi slike nisu potpuni, naša percepcija ispunjava vizuelni nedostatak. Zatvaranje je uobičajna tehnika dizajna koja koristi tendenciju ljudskog oka da vidi zatvorene oblike. Zatvaranje radi kada je objekat nepotpun ili unutrašnji prostor elementa nije u potpunosti zatvoren, ali posmatrač percipira potpuni oblik popunjavanjem nedostajućih informacija. Ova tehnika je često povezana sa šablonskim umetničkim delima, ali je takođe blisko povezana i sa logotipom.

Princip zatvaranja

Princip zatvaranja

 

4. Princip simetrije

Princip simetrije navodi da kompozicija ne sme da stvara osećaj poremećaja ili neuravnoteženosti, jer u suprotnom posmatrač gubi vreme pokušavajući da pronađe nedostajući element ili da reši problem, umesto da se fokusira na poruku ili instrukciju. Ljudski um percipira objekte kao simetrične formirajući ih oko središnje tačke. Perceptivno je prijatno deliti objekte u parni broj simetričnih delova. Stoga, kada su dva simetrična elementa nepovezana, um ih perceptualno povezuje da formiraju koherentni oblik. Sličnosti između simetričnih objekata povećavaju verovatnoću da su objekti grupisani da bi se formirali kombinovani simetrični objekti.

 

 

Princip simetrije

Princip simetrije Photo: http://www.creativebloq.com

 

5. Princip zajedničke sudbine

Princip zajedničke sudbine navodi da se objekti percipiraju kao linije koje se kreću duž najlakših putanja. Eksperimentima vizuelno senzornih modaliteta utvrđeno je da kretanje elemenata stvara putanje koje uključuju i druge elemente. Elementi objekata percipiraju se kao da imaju trendove kretanja, koji ukazuju na putanju u kojoj je objekat uključen.

Princip zajednicke sudbine

Princip zajedničke sudbine Photo:https://www.pinterest.com

Princip zajednicke sudbine

Princip zajedničke sudbine Photo: http://www.balifornian.com

 

6. Princip kontinuiteta

Princip kontinuiteta podrazumeva da elementi određenog objekta imaju tendenciju da se grupišu zajedno i na osnovu toga, ako su ujednačeni sa nekim objekotm, integrišu se u precepcijske celine. U slučajevima gde postoji presek između objekata, oko teži da percipira dva objekta kao neprekidne zasebne entitete. Principom kontinuiteta oko preferira da vidi jednu kontinuiranu sliku duž određenog puta, linije ili krive.

Princip kontinuiteta

Princip kontinuiteta

 

7. Princip dobrog geštalta

Princip dobrog geštalta objašnjava da elementi objekata imaju tendenciju da se perceptivno grupišu zajedno i formiraju obrazac koji je redovan, jednostavan i uredan. Ovaj princip podrazumeva da pojedinci doživljavaju svet, eliminišući složenost i nepoznavanje, posmatrajući stvarnost u svom najjednostavnijem obliku. Eliminisanje nepoznatih podsticaja pomaže umu u stvaranju značenja. Ovo značenje stvoreno percepcijom podrazumeva globalnu regularnost, koja je često mentalno prioritetna nad prostornim odnosima. Princip dobrog geštalta se fokusira na ideju kontinuiteta, na osnovu čega se temelji sva geštalt teorija.

Princip dobrog geštalta

Princip dobrog geštalta Photo: https://colorlib.com

 

8. Princip prethodnog iskustva

Princip prošlog iskustva podrazumeva da se u nekim okolnostima vizuelni stimulansi kategorišu prema prošlom iskustvu. Ako se dva objekta često posmatraju u neposrednoj blizini ili u malim vremenskim intervalima, verovatnije je da će se objekti sagledati zajedno.

Princip prošlog iskustva

Princip prošlog iskustva

.

9. Princip figure i pozadine

Organizacija figura je vrsta perceptivne prakse koja je jedna od glavnih potreba za prepoznavanje objekata kroz viziju. U Geštalt psihologiji je poznatije kao identifikovanje figure iz pozadine. Percepcija je organizovana na način da se pojedini elementi u nekom trenutku ističu kao figura (lik) naspram nedefinisane pozadine. Primećena je tendencija da se jedan aspekt događaja doživljava kao figura a ostali kao pozadina. Šta će biti figura, a šta pozadina u nekom trenutku, zavisi od karakteristika nadražaja ali i o interesu i nameri gledaoca. Nešto što je u jednom trenutku bilo figura može postati pozadina i obrnuto.

Princip figure i pozadine

Princip figure i pozadine Photo: http://2ddesign-sourcebook.weebly.com

.

Literatura:

– Arnhajm R., Vizuelno mišljenje-jedinstvo slike i pojma,  Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1985.

 – Mann D., Gestalt Therapy-100 Key Points, and Techniques, Routledge is an imprint of the Taylor & Francis Group, USA, 2010.

–  Verstegen I., Arnheim, Gestalt and Art A Psychological Theory, Springer Wien New York, 2005.

– Lehar S., The World in Your Head A Gestalt View of the Mechanism of Conscious Experience, Lawrence Erlbaum Associates, Inc., London, 2003.

 

Autorka: Danica Glođović